Barselona je španski grad na obali Mediteranskog mora. Njen položaj na Iberijskom poluostrvu je sever-istok. Barselona je glavni grad i administrativni centar autonomne regije Katalonija gde se nalaze njena vlada (Generalitat) i skupština. Geopolitička podela države Španije se vrši, osim po autonomnim regijama, takodje i po provincijama, tako da je ime Barselona, ujedno i naziv za provinciju Barselona.

Istorijski centar grada
Jedno od najprivlačnijih mesta grada je šetalište Las Ramblas koje se nalazi izmedju Trga Katalonije (Plaça Catalunya), neurološkog centra grada i stare luke. Šetalište je svakodnevno prepuno ljudi sve do kasnih noćnih sati. Kiosci, prodavnice cveća i ptica, žive ulične skulpture, kafane i restorane, sve to možete naći na ovom šetalištu. Zgrada pod imenom Palata Vireina, svetski poznati teatar Liseu i glavna pijaca Bokerija su od velikog turističkog interesa. Šetalište završava u staroj luci trgom Vrata Mira (Portal de la Pau), gde se nalazi poznata statua Kristofera Kolumba. Zanimljivo je da ruka statue sa ispruženim prstom pokazuje suprotno od američkog kontinenta, usmerena prema italijanskom gradu Genovi, koji se smatra njegovim rodnim gradom.

Arhitektura
Barselona je poznata kao metropola modernizma. Grad u kojem je živeo i radio arhitekta Antonio Gaudi, sadrži i njegova najreprezentativnija dela, koja godišnje privlače milione turista iz celog sveta. Najpoznatije delo arhitekte i ujedno najposećeniji arhitektonski objekat u Španiji je katedrala Sagrada Familija (Sveta Porodica), koja je ostala nezavršena posle njegove smrti i još uvek se gradi. Predvidja se da će biti završena oko 2020. godine. Druga poznata dela ovog arhitekte su kompleks Park Guelj, gde je arhitekta i živeo poslednjih dvadeset godina svog života, kuća Mila (Casa Milà), poznatija pod imenom La Pedrera i kuća Batljo (Casa Batlló). Osim dela arhitekte Gaudija, tu su još i drugi biseri katalonskog modernizma kao što je bolnica San Pau i Palata muzike (Palau de la Musika), arhitekte Ljuisa Dumeneka i Muntanera.
Osim modernizma, možemo sresti i istaknuta dela drugih istorijskih perioda. Iz srednjevekovnog perioda vredno je istaknuti dela gotike, koja su prisutna u starom gradu i po kojima je i cela jedna četvrt dobila ime, Bari Gotiko. Njemu pripadaju katedrala Santa Eulalija, bazilika Santa Marija del Mar (karakteristična po harmoniji i čistoći forme) i crkva Santa Marija del Pi koja se nalazi na istoimenom trgu (Plasa del Pi).

O Barseloni bi mogla da se napiše 1.001 prica, pa se opet ne bi sve reklo, što bi citaocu omogucilo da stekne bar delimicnu sliku o ovom velelepnom gradu na obali Sredozemnog mora. Barselona je jedinstvena, umilna, carobna, grandiozna, tajanstvena, bucna, zapanjujuca, širokogruda, gostoljubiva jednom recju - neponovljiva. Osetiti pravu dušu Barselone i videti sve znamenitosti nije moguce ni posle stotog dolaska.

SAGRADA FAMILIA I GAUDI
Lepa i elegantno odevena gospodja se zaustavi, zavuce ruku u tašnu, izvuce malo sitniša i pruži ga starcu. Zapušten, u preširokom i pohabanom odelu, i u suknenim papucama - lica izbrazdanog borama, kose sede i kratke, a ipak zamršene, brade duge i neuredne - starac se nasmeši. I sporim pokretom, spusti milostinju u sanducic za dobrovoljne priloge za izgradnju crkve Sagrada Familia.Bio je to Gaudi.
Ovo je istinit dogadaj, jedna od retkih anegdota iz inace mirnog života Antonija Gaudija i Korneta, života provedenog medju zidovima jednog jedinog grada - Barselone - u koju je buduci arhitekta stigao 1868-me godine kao sedamnaestogodišnjak iz rodnog Reusa, u provinciji Taragona.
Putovao je veoma retko: studijska poseta Majorci i Karkasonu, odmah nakon dipiomiranja (1878); kratak izlet u Andaluziju i Maroko gde ga je odvukao jedan narucilac (1887); nekoliko povrataka na Palmu radi restauracije katedrale. Izmedu 1902. i 1904. godine i kratak boravak na Pirinejima radi lecenja od malteške groznice koju je dobio 1911. godine.
Gaudijev se umetnicki razvoj može pratiti hronološki: pošto je završio "Escuela Provincial de Arquitectura", njegovi prvi projekti bili su u viktorijanskom stilu cija je najuocljivija karakteristika - suprotstavljanje geometrijskih celina površinama na kojima je veoma bogato ukrašavanje postignuto upotrebom razlicitih materijala: kamena, cigle, majolike i celika. Opšti efekat podseca na mavarski stil, a primer su Kasa Visens i palata Gueij u Barseloni.
Sledeca faza obuhvata period izmedju 1887. i 1900. godine, kad Gaudi eksperimentiše mogucnostima dinamike klasicnih stilova: gotike (episkopska palata u Astorgi i Kasa de los Botines u Leonu) i baroka (Kasa Kaivet u Barseloni).
Pocetkom veka Gaudijevo arhitektonsko iskustvo postaje jedinstveno i više ga nije mogucno klasifikovati na osnovu uobicajene stilske nomenklature. To je period u kojem arhitekta svu svoju izražajnu moc posvecuje Sagradi Familiji, koja ga u potpunosti obuzima i to više kao religioznog coveka nego kao umetnika.
Njegov otac je bio kazandžija (citavog života umetnik se ponosio ocem zanatlijom sposobnim da metal obiikuje po svojoj volji), školu je ucio kod pijarista, "oceva pobožnih škola" i verovatno je u tom periodu upio klice moralne krutosti koja ga je nacinila usamljenim i nepopustljivim.
Nakon diplomiranja prošao je kroz kratak period u kojem je nagizdan poput dendija, na gradilište stizao u kocijama i ne silazeci s njih, izdavao naredjenja šta i kako da se radi. Ali, to vreme profesionalne nadmenosti je brzo prošlo i tridesetogodišnji kicoš je ustupio mesto cutljivoj i nabusitoj osobi posvecenoj iskljucivo radu. Svakog jutra je odlazio u crkvu, mondenskim skupovima je uvek pretpostavljao duge razgovore s ono malo prijatelja što ih je imao, bio uvek toliko neuredno i loše odeven da su ga ponekad smatrali prosjakom. Kad su ga prijatelji pitali zašto prihvata mliostinju, odgovorio je da je to zato što ne želi, odbijajuci je, da kod bližnjeg izazove gubitak želje za milosrdjem.
Osim toga. Gaudiju je bio potreban novac, mnogo novca, da bi napredovali radovi na crkvi Sagrada Familia, velikom zavetnom hramu koji se tokom cetrdeset godina - od 1883. do 1926. godine, dakle do smrti - pretvorio u jedinu svrhu njegovog života.
Dao je sve što je imao, sveo se na to da do kraja života sasvim vedro živi kao isposnik, ali novca nikada nije bilo dovoljno, a sve zbog toga što uopšte nije poštovao predracune, što je radio po nikad završenom programu zasnovanom na intuiciji, izmenama i nepredvidjenostima koje su neprestano podizale cenu gradnje a narucioce dovodile do ocajanja. Ali, Gaudi se na to nije obazirao, ono što je on radio bilo je neprekidno istraživanje kojem on nije hteo - niti je mogao - da da odredjene rokove. A kad je, kao u slucaju katedrale Sagrada Familia postao prakticno narucilac sebi samom, nije se ni malo stideo da se pretvori u neku vrstu stalnog sakupljaca milostinje: ulog u igri je za njega bio prevelik. Nije mu smetalo kad bi ga ljudi gledali s prezrenjem. Konformisti tog vremena (a svako vreme ima svoje konformiste) nisu lako prihvatali što covek tako skromne spoljašnosti govori s toliko autoriteta ili što sebi dozvoljava da prosi novcane priloge. Tako neuredan i loše odeven covek mora da je ili prevarant ili fanatik, pa je u oba slucaja nepoželjan.
Gaudi je mirno nastavljao svoj rad. Bili su mu dovoljni razgovori sa saradnicima koji su svi bili talentovani i radili uz njega ne tražeci ništa ili retki susreti s nekim izuzetnim posetiocima, na primer filantropom Albertom Svajcerom ili pesnikom Hoanom Maragalom Gorinom, pobornikom katalonskog ustanka.
Nije se nikada ženio. Poslednje godine života je proveo sam. Jedno vreme su sa njim živeli otac i jedna necaka, a nakon njihove smrti o njemu su se brinule dve casne sestre iz obližnjeg karmelicanskog manastira. Docnije su ga uvek pominjale kao ljubaznu i veoma pobožnu osobu. Svakog jutra, cim bi izašao iz kuce, zaustavio bi se pred tabernakulom da izgovori "Oce naš". Jedna od njegovih najlepših fotografija, nacinjena kad je imao sedamdeset godina, prikazuje ga kako s dugackom zavetnom svecom u ruci skrušeno - ali bez hipokrizije - ucestvuje u procesiji na Tijelovo.
I svakog jutra, pre no što bi otišao na gradilište katedrale (koja je postala njegovo isposnicko prebivalište) svracao je u crkvu Sveti Filipo Neri. Tamo se uputio i 7. jula 1926. godine kad je na njega naleteo tramvaj. I umro je tri dana docnije i njegovi posmrtni ostaci su sahranjeni u kripti velike nedovršene katedrale. Tako se, nakon sedamdeset i cetiri godine završio život skoro u celosti proveden medju horizontima Barselone, horizontima koje su Gaudijeva duhoka pietas, ali i bogata mašta, obeležile i potpuno izmenile, izdignuvši nad njima vrhove hrama zamišljenog da bude simbol i grada, i citave Katalonije.
Kad je knjižar Hoze Maria Bokabela 1881. godine kupio najveci prostor koji je za gradnju nudio novi urbanisticki plan Barselone u želji da tu u znak pokajanja sagradi hram posvecen Svetoj Porodici, njegove prave namere svakako nisu bile takve. Bokabela je bio veoma pobožan, stalno je posecivao Montserrat - cuveno sedište hrišcanske doktrine i misticizma, vekovni svetionik katalonskog verskog života - i pre svega je želeo da nacini tvrdjavu vere, centar duhovnog oslonca u Barseloni koja se u to vreme groznicavo razvijala prema planovima arhitekata Serde (1859) i Rovire (1868). Bili su to planovi koji su prednost davali saobracajnicama (predlažuci kao urbanisticku shemu monotono ponavljanje kvadratnih blokova) i koji su delovali previše "modernisticki" onima koji su Kataloniju smatrali ostrvom koje treba odbraniti od uticaja sa strane. Kao suprotnost tako ogoleloj gradskoj geometriji, nova katedrala je trebalo da što je moguce više podseca na prošlost. Za projektanta je izabran biskupijski arhitekt Fransisko de Paula del Vilar koji je napravio "goticki" projekt. Po Vilarovim planovima, crkva je trebalo da bude dugacka 97 a široka 44 metra, sa osnovom u obliku latinskog krsta, trobrodna s prostranom polukružnom apsidom u kojoj bi se nalazilo devet kapela. U sredini je bila predvidjena kripta i odatle su, 19. marta 1882. godine, zapoceti radovi. Medjutim, nekoliko meseci docnije javila su se neslaganja izmedu Vilara i arhitekte Martorelja koji je bio veoma uticajna licnost u katalonskim umetnickim krugovima, a osim toga i prijatelj i savetnik knjižara Bokabele. Vilar je dao ostavku, a Martorelj kome je ponudjeno da preuzme njegovo mesto odbio je to preporucivši da se izgradnja poveri mladom Gaudiju koji mu je bio pomocnik prilikom izgradnje nekolikih zdanja, a i saputnik narucioca tokom njegovih hodocašca u Monserat.
Tako je 3. novembra 1883. godine umetnik zapoceo rad na delu kojem je posvetio dobar deo života i koje mu je u starosti potpuno zaokupljalo sve misli.
Gaudi nije odmah napravio konacan projekat. Zapravo, kad se pregledaju bezbrojne skice, vidi se da je tek poslednjih godina života i sam uspeo da sagleda konacnu sliku hrama. Za katalonskog majstora je bio tipican rad po intuiciji, postepeno napredovanje koje je, cini se, uvek moralo prvo da se slegne pa tek docnije zgusne u konkretan oblik. S druge strane, cisto plasticna fantazija i sklonost ka upotrebi svih mogucih vrsta materijala (beton, kamen, cigla, gvožde, staklene plocice, keramika) nisu mu omogucavale da se zadovolji listom papira, dvodimenzionalnošcu crteža, vec je osecao potrebu da oblikuje u prostoru, da radi, mada u manjem opsegu, direktno na materijalu. U pocetku se Gaudi još i osecao vezan za shemu koju je postavio njegov prethodnik. Ali, kriptu koja je bila jedina delimicno vec odredjena celina, odmah je izmenio. Podigao je visinu svoda na deset metara i time dao da se nasluti ono što je docnije bio glavni cilj njegovog rada: dati najveci polet strukturama koje je tek trebalo stvoriti, gotiku, ali ne oblike vec dub koji je nadahnuo njene tvorce.
Gaudi, koga su cesto smatrali zakasnelim gotickim arhitektom, izbacio je dva osnovna elementa "prve" gotike: šiljasti luk i kontrafore, uzdignute potporne lukove koje je on nazivao: las muletas - štake. Na njihovo mesto je uveo parabolicni luk i nagib stubova u zavisnosti od rasporeda tereta na njima "kao stablo drveta koje se naginje u zavisnosti od težine lišca na granama".
Poredjenje stuba sa stablom drveta je prastaro: još su stari Grci smatrali da su njihovi hramovi okamenjene šume (a poznato je da su prvobitni hramovi umesto kamenih debla imali oguljena stabla). Za Gaudija Sagrada Familia nije bila goticka vec grcka gradjevina i to u smislu strukturalne jasnosti koja se nije iscrpljivala u sebi samoj, vec je težila ka izražajnim vrednostima koje prevazilaze jednostavni unutrašnji sklop. Takvim svojim koncepcijama, on je sve one koji su pokušavali da ga klasifikuju ili svrstaju pod neku odredjenu etiku - veoma zbunjivao.
Nastavljajuci projektovanje, Gaudi je sasvim izmenio Vilarove nacrte, nacinivši program "svetog prikazivanja" takve širine, složenosti i smelosti da je uveliko prevazišao namere i fantazije najambicioznijeg i najdalekovidijeg gotickog protomajstora. Izmenio je dimenzije na cetrdeset sa sto dvadeset metara (uocava se odnos tri prema jedan, prvi vidljivi hrišcanski simbol) tako da je dobio grajevinu u obliku latinskog krsta s pet brodova upotpunjenih s dvanaest zvonika (dvanaest apostola) i jednom vrstom tiburijuma koji treba da simbolizuje slavu Isusa Hrista. Zdanje je trebalo da bude visoko 160 metara, dakle, više od kupole Crkve svetog Petra. I po tome se vidi kako se hrišcanska simbolika spojila s ponosom Katalonije, katolika nad katolicima; ponos koji je - proširen na citavu hispanidad, Gaudija naveo da s osam prednjih stubova centralnog broda prikaže gradove Valensiju, Granadu, Toledo, Saragosu. Burgos, Valjadolid, Santjago i Sevilju. cetiri veca stuba koji pridržavaju tiburijum trebalo je da podsecaju na cetiri jevandjelista: Mateja, Marka, Luku i Jovana. Apostoli, grupisani po cetvorica, odredjeni su da u obliku zvonika cuvaju tri ulaza od kojih svaki ima troja vrata koja simbolizuju veru, nadu i milosrdje. Istocna kapija je posvecena Hristovom rodjenju i detinjstvu, zapadna njegovom stradanju i smrti, a glavna, južna, njegovom vaskrsenju i Juicio Final - Strašnom Sudu.
Sklad izmedu strukture, arhitektonskog rešenja i katehizma je potpun i ogleda se i u najsitnijim detaljima. Ali, ono što u citavom projektu zaprepašcuje, nije samo medjusobna saglasnost arhitektonskih elemenata i religioznog predanja dovedena do savršenstva, vec i namera da se ta katehisticka celina upotpuni stotinama skulptura u punoj oblini ili u visokom reljefu, zidovima prekrivenim freskama, emajlom, majolikom, staklenim plocicama i kovanim gvoždjem.
Suoceni s takvim obiljem, takvom orgijom izražajnih sredstava, neki kriticari su smatrali da se Gaudi može svrstati u predstavnike baroka. Medutim, takva licnost veoma vezana za svoje poreklo - a Gaudi je to bio u velikoj meri - toliko ruši granice bilo kakvih tradicija da je prosto nemoguce svrstati ga u bilo koju poznatu klasifikaciju. Možda su zbog toga tadašnji kriticari dugo ignorisali katalonskog arhitektu. Jedini izuzetak su: pozitivan sud koji je 1928. godine dao Le Korbizje, Kasoovo tumacenje "baroknih" termina 1933. i Dalijevo nadrealisticko tumacenje. Njegovog imena nema u delima najpoznatijih istoricara moderne arhitekture, od Placa do Pevznera, od Berenta do Gideona. Gaudija je nanovo otkrio Bruno Zevi, tek 1959. dvadeset pet godina posle graditeljeve smrti kad su ostale još samo njegove mnogobrojne skice, makete, beleške, primedbe, kao spomen na njegovu neverovatnu maštu - ali vrlo malo konkretnih svedocanstava.
Sagrada Familia je zapravo samo kripta, apsida i istocna fasada - fasada Hristovog rodjenja. Zanimljivo je ukratko napomenuti hronološke etape izvodjenja radova: 19. marta 1885. održana je misa u još nepokrivenoj kripti; izmedju 1887. i 1893. podignuti su zidovi, a u medjuvremenu je prekriven svod kripte koja je dovršena 1891. godine. Zatim su zapoceti radovi na kapiji Hristovog rodjenja: osnova i vratnice su završene 1903, prvi zvonik 1918, sledeci januara 1926, a treci decembra iste godine, kad je Gaudi vec šest meseci pocivao u "svojoj" kripti.
Ništa drugo: malo, s obzirom na energiju utrošenu na istraživanje, ništa više do "ruševina buducnosti" kako su definisane duplje kapija otvorene u prazno.
Nema velike katedrale koja bi bila delo samo jednog coveka, a Sagrada Familia je to mogla da bude zahvaljujuci težnji koja je nagrizala Gaudija raspirujuci u njemu želju da pomiri, uvek obnavljajuci, ambiciju univerzalnog predstavljanja hrišcanske doktrine s istancanim, neposrednim i do krajnosti zanatskim savršenstvom svakog detalja. Ipak, i to malo što je uspeo da dovede do kraja svedoci o njegovoj genijalnoj moci da stvori nove organizme i vlada "izmišljenom materijom". Dovoljno dobar primer za to su vrhovi kojima se završavaju cetiri zvonika i koji "izgledaju kao da ih je sopstvenim rukama nacinio onaj koji ih je zamislio".
Sagrada Familia je nastala kao zavet. Zbog toga mnogi u Kataloniji smatraju da je treba dovršiti. Neki pokušaji u tom smislu su ucinjeni, a drugi se tek pripremaju.
Tacno je da postoje Gaudijevi crteži, makete koje je Gaudi radio i naknadno izradene makete na osnovu njegovih skica umesto onih koje su uništene tokom gradjanskog rata. Vecina se nalazi u muzeju smeštenom u unutrašnjosti katedrale, a neke i u zadužbini "Amigos de Gaudi" i na arhitektonskom fakultetu u Barseloni. Ali, sve to nije dovoljno da se delo dovrši, jer ni sam Gaudi, da je mogao da nastavi radove, do kraja ne bi znao kako ce konacno da izgleda "njegova" crkva.
Dakle, bolji je autentican fragment nego pretpostavka autenticnosti. Nedovršeno delo, svedocanstvo beskrajne iskrenosti i neuporedivog heroizma, vredi više od hiljadu dovršenih crkvi. 

PARK GUELJ - GAUDI
Park „Guelj" (originalno „Güell") je park koji se nalazi na brdu El Karmel (Turó del Carmel) u Barseloni, ne tako daleko od brda Tibidabo. Gaudi je ovaj Park projektovao u periodu od 1900. do 1914. godine, dok je za publiku otvoren 1926. godine. Prostire se na 17,18 hektara.
Park „Guelj je srecan rezultat jedne propale komercijalne ideje grofa Eusebija de Guelja, vlasnika tekstilne industrije i veoma bogatog coveka koji je bio Gaudijev mecena, omogucujuci mu da realizuje mnoge svoje radove, bez mesanja u njegove umetnicke odluke, jer je na brdu na kome se park danas nalazi, prvobitno bilo predvidjeno konstruisati luksuznu stambenu zonu sa od prilike 86 kuca rasporedjenih u ogromnom vrtu i sa predivnim panoramskim pogledom na Barselonu. Ali, ovaj projekat nije bio atraktivan za gradjane Barselone, tako da su se prodale samo dve parcele. Jedna od njih je na mestu gde se danas nalazi muzej kuca „Gaudi" a druga je i dalje u privatnom vlasnistvu. Godine 1926. posle smrti grofa Güell, njegovi naslednici su odlucili da „prodaju" opstini Park, da bi ga pretvorili u javni. Prodaja je bila simbolicna, za samo jednu pezetu, mada je familija Güell postavila neke uslove, kao na primer, da skola koja se nalazi unutar Parka bude samo za siromasnu decu (ovaj uslov se i danas postuje).
Kada je prestao da radi na ovom Parku, Gaudi se potpuno posvetio radu na monumentalnoj „Sagrada Familiji".
Inspirisan je britanskim parkovima i zbog toga je dobio englesko ime park. Kasnije je pretvoren u gradski vrt.
Talasasti oblici, slicni lavi, na mestima slicnim drvecu ili u obliku dvorskih stubova ili stalaktita, ponekad su izdašno ukrašeni mozaicima od polomljenih keramickih plocica (posebna tehnika korišcena prevashodno u katalonskom modernizmu, trenkadis). Predeo parka je u skladu sa prirodnim terenom. Strme padine i grebeni su ostali s krivudavim puteljcima, usecima i pecinama koje su dodate prirodnom ambijentu. Park je vešto projektovan da bi omogucio mir i spokoj. Zgrade, iako vrlo originalne i upcatljive, relativno su neupadljive u poredjenju sa drugim gradjevinama koje je Gaudi projektovao. Imaju krovove fantasticnih oblika s neobicnim vrhovima.
Kljucno mesto u parku je glavna terasa, okružena dugom klupom u obliku morske zmije, koja se ujedno smatra i najduzom klupom na svetu. Gaudijeva višebojna mozaicna fontana u obliku zmaja na glavnom je ulazu.
Veliki prolaz na najvišoj tacki parka nudi najbolji pogled na Barselonu. S njega se pruža panorama grada, sa Sagrada Familijom i brdom Mondjuik u daljini, takodje predivan pogled na Mediteransko more, kao i dva tornja u Port Olimpiku.
Park „Güell" je Istorijski Umetnicki monument od 1969. godine, a 1984. godine UNESCO ga je proglasio svetskom bastinom.
Otvoren je svakoga dana i ulaz je besplatan. Do njega se dolazi iz podnožja metroom mada su stanice na izvesnoj udaljenosti, redovnim autobusima ili turistickim autobusima.

KUCA BATLJO - GAUDI
Danasnja "Kuca Batljo" ("Casa Batlló") je rezultat reforme zgrade koja je konstruisana 1877-me godine, a koju je od 1904-te do1906-te renovirao Gaudi za tekstilnog magnata Josepa Batlloa. Nalazi se u ulici Passeig de Gràcia 43 u Barseloni. Bila je projektovana kao porodicna kuca srednjeg staleža, a nakon Gaudijeve reforme je postala iznenadjujuce mastovita i specificna kuca.
Kada su radovi zapoceti, opstinske vlasti su ovaj projekat dovodile u pitanje, jer je sasvim odudarala od susednih zgrada i narusavala red vec postojecih gradjevina i stil izgradnje da bi je vec 1906-te godine Opstina Barselone proglasila Kucu Batljo jednom od najboljih radova.
Gaudijevi radovi su bili sasvim radikalni, tako da je sasvim promenio prvobitnu zgradu, dodao je galeriju, balkone, dva sprata, polihromnu keramiku...
U unutrasnjosti je sasvim reorganizovao prostor da bi dobio sto prirodniju ventilaciju i osvetljenje. Dekorativna stakla, namestaj, elementi od gvozdja, dispozicija plafona na prvom spratu, samo dokazuju Gaudijevu mastovitost i originalnost.
Spolja, Gaudi je napravio najspektakularniju i najsjajniju gradsku fasadu na svetu. Koristio je tipicne modernisticke detalje za konstrukciju: keramiku, kamen, gvozdje i dobio izuzetan rezultat. Fasada je podjednako fascinantna da se gleda i danju i nocu, ako je osvetljena.
Stanovništvo Barselone je naziva „Casa dels ossos" (kuca od kostiju).
Gradjevina je lako prepoznatljiva po svojim balkonima neobicnih oblika i tipican je primer Gaudijeve arhitekture.
Bogato procelje je ukrašeno keramikom i staklom i neobicnom krovnom konstrukcijom, valovitog oblika, kao i malim stubom sa krstom na vrhu ispod kojeg je zlatnim slovima ispisan anagram " Isus, Marija i Josif ".
Nepravilni oblici dominiraju arhitekturom ovog zdanja. Veliki deo fasade je prekriven mozaicima napravljenim od polomljenih keramickih plocica, koji se zove trenkadis, tehnika takodje veoma tipicna za skoro sva Gaudijeva dela.
Balkoni podsecaju na fragmente lobanja sa otvorima za oci i nos. Stubovi na tribini prvog sprata lice na ljudske kosti. Krov je lucan i potseca na ledja zmaja (zmaj je jedan od tipicnih simbola Gaudijeve arhitekture). Na njemu se nalazi jedna kula sa cetvorokrakim krstom, tipicnim za Gaudija.
Ova kuca je1969-te godine proglašena istorijsko-umetnickim spomenikom.

KAMENA KUCA - GAUDI
"Kuca Mila" (Casa Mila), popularno nazvana "La Pedrera" (katalonski pogrdno „kamencuga") izgradjena je izmedju 1906-te i 1912-te godine u stilu katalonskog modernizma. Nalazi se u Paseo de Gracia (Passeig de Gracia) u samom centru Barselone. Kuca je izgradjena po narudžbi bracnog para Mila.
Kuca je izgradjena u tipicnom Gaudijevom stilu, sa veoma malo pravih linija i površina, i sa veoma mnogo oblina i krivina. Odaje utisak pustinjskih dina ili morskih talasa. Ciela fasada je uradjena u prirodnom kamenu, osim krova, koji je pokriven belim keramickim plocicama. Kombinacija kamena i belih plocica cini da zgrada deluje kao planina pod snegom. Na krovu se nalaze stepenišni izlazi i dimnjaci koji, prekriveni staklom razbijenih flaša, lice na glave ratnika pod šlemovima. Po lepoti se posebno istice kovano gvoždje na balkonima koje ima oblik puzavica. Kuca ima pet spratova, tavan koji je ceo ukrašen slomljenim lukovima i vec pomenuti ravan krov, kao i dva velika unutrašnja dvorišta i nekoliko manjih.
Na samom pocetku njene izgradnje, gradjani Barselone su videvsi oblike koji se pomaljaju, mislili da ce ta zgrada kada se zavesi biti ruglo grada i njihovog setalista Gracia, cudeci se kako je taj projekat odobren, da bi kasnije postala jedan od simbola Barselone i cilj mnogobrojnih turista iz celog sveta, pa otuda i njen nadimak.
Godine 1984. UNESCO je "La Pedreru"proglasio svetskom baštinom.
Danas je ova kuca vlasništvo jedne štedionice (Caixa Catalunya) koja je u više navrata preduzela radove konzervacije i restauracije. Kuca je otvorena za javnost i mogu se posetiti stanovi na cetvrtom spratu, tavan i terasa na krovu. Na ostalim spratovima se nalaze kancelarije ili u njima još uvek žive stare katalonske porodice.

MUZEJ PIKASO
Pablo Ruiz Picasso, slikar, skulptor, graficar, rodjen je u Malagi, u Španiji, 1881. godine, a umro u Francuskoj 1973. godine. Najviše formalnog obrazovanja dobio je od oca, Hoze Ruiza, slikara, a na Akademiji umetnosti u Madridu zadržao se manje od godinu dana. Godine 1900. odlazi u Pariz i postaje deo tamošnjih umetnickih krugova. Pikasov rad izdeljen je na faze, od kojih je svaka bila prepoznatljiva i specificna - „Plavu fazu" (od 1901 - 1904) karakterišu nijanse i senke plave i modre boje, motivi prostitutki, prosjaka, opskurna, mracna i cemerna raspoloženja..., „Roze faza" (1905 - 1907) je vedrijih tonova i motiva s dominantnim ružicastim i oranž nijansama, motivima harlekina i cirkusa... Cuvena slika „Gospodjice iz Avinjona" nastala je 1907. godine (danas je u Muzeju Moderne umetnosti u Njujorku) i predstavlja pocetak naredne faze u kojoj se Pikaso bavio artefaktima africke kulture, inspirisan africkom umetnošcu. Ova faza je trajala od 1907-1909. godine.
Usledio je revolucionarni kubizam, pravac koji je Pikaso stvorio zajedno sa Žoržom Brakom i koji, u analitickoj fazi (1900-1912) odlikuje redukovanje forme na osnovne geometrijske delove (kocka, kupa) i monohromne boje (oker, siva, plava) koje su na slikama u drugom planu, podredjene formi. Usledio je sinteticki kubizam, zrelija faza kubizma (1912-1919) u kojoj se predmet posmatrao (i na slici predstavljao) iz više uglova. Progresivni slikari tog doba prihvatili su kubizam i pravac je postao dominantan u prvoj polovini XX veka.
Kubizam je nagovestio apstraktno slikarstvo, veoma uticao na arhitekturu (i mnoge znacajne umetnike), postajuci pravac koji je potpuno promenio tokove umetnosti. Pikasove teme potpuno su proizilazile iz njegovog života, a faze u slikarstvu su odraz njegovih dubokih, licnih interesovanja, doživljaja i promišljanja sveta i umetnosti. Njegovo slikarstvo je njegov intimni dnevnik, likovno registrovanje svega što mu se dešavalo u životu. Tako je cuveni odgovor velikog slikara na nemacko bombardovanje grada Gernika u Španiji i na užase kojima je bio savremenik, bila potresna, danas možda njegova najcuvenija slika - „Gernika" - koja snažno docarava nehumanost, brutalnost, surovost i beznadežnost rata. Ovo Pikasovo remek- delo nalazilo se u Njujorškom Muzeju moderne umetnosti do 1981. godine, kada je vraceno u Španiju. U Španiji se danas nalaze dva najveca i najznacajnija Pikasova muzeja - u Barseloni i rodnoj Malagi, a u Francuskoj postoje dva Pikasova muzeja - u Parizu i Antibima. Pikasove slike, crteži i skulpture nalaze se i u brojnim muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta. Pikaso je ušao u „Ginisovu knjigu rekorda" kao najproduktivniji slikar svih vremena.
Pikasov muzej je jedan od najpopularnijih i najposjecenijih muzeja u Barseloni, a osim toga je i jedan od najkompletnijih jer sadrži dobro ocuvanu kolekciju Pikasovih slika, vise od 3600 njegovih ranih radova. Smešten je na starom mestu Berenguer de Aguilar, ciji je vlasnik baron Castellet-a. Dopunjen je ilustracijama palate Mauri-a i Finestres-a.
Pikasov muzej je otvoren 1963. godine Pikasovim slikama koje je donirao Jaume Sabater, Pikasov prijatelj. Nekoliko godina kasnije clanovi Pikasove porodice su kolekciji darovali nekoliko novih slika.

Radno vreme muzeja je od utorka do nedelje, kao i praznicnim ponedeljkom od 10 h do 20 h, a radnim ponedeljkom je zatvoren. Takodje je zatvoren i sledecih datuma u godini: 1. januar,1. maj, 24. jun, 25. decembar, 26. decembar. Praznicni ponedeljak u 2008. godini (kada je otvoren): 24. mart, 12. maj i 8. decembar. „Dani Otvorenih vrata": 10. februar, 18. maj i 24. septembar. U muzej se moze uci do 30 minuta pre zatvaranja.
Pikasov Muzej u Barseloni nalazi se na adresi: C/Montada 19
Cena ulaznice je 9.- € (neophodno je unapred rezervisati, javite se nasoj agenciji)
Do Muzeja Pikaso mozete doci:
Metro: linija 1 (crvena) stanica „Arc de Triomf"
Metro: linija 3 (zelena) stanica „Liceu"
Metro: linija 4 (zuta) stanica „Jaume I"
Bus: 17, 40, 45 stanice „Via Laietana"/"JaumeI"
Bus: 39,51 stanica „Paseo de Picasso)
Bus: 59 stanica „Pla de Palau"
Auto: muzej nema svoj parking, a najblizi su na setalistu Born, na Trgu Gotske katedrale i aveniji Combó i na Via Laietani.

SHOPPING ZONA
Bilo da trazite poslednje modne novitete i dizajn, modernu ili tradicionalnu keramiku, best-sellere ili polovne knjige, male tradicionalne radnjice, otvorene pijace ili moderne komercijalne centre, Barselona ima sve. Od klasicnog do ekstravagantnog, naci cete savrsen poklon za svoje najdraze ili za vas, u ovom gradu sa toliko razlicitih mogucnosti.
RADNO VREME
Vecina prodavnica su otvorene od ponedeljka do subote od 09:00h do 13:30h i od 17:00h do 20:00h. Neke su zatvorene subotom popodne. Veliki komercijalni lanci prodavnica su otvoreni od 09:00h do 21:00h od ponedeljka do subote. Neke radnje koje su udaljene od centra mogu imati i krace radno vreme u avgustu. „Tancat" na katalonskom znaci „zatvoreno".
KREDITNE KARTICE
Ako placate kreditnom karticom, normalno ce vam traziti neki licni dokumenat sa fotografijom, kao sto su: rezidencijska karta, pasos ili vozacka dozvola. Vecina prodavnica prihvata American Express, Discover Card, Master Card, Visa karticu. Manje prodavnice mozda nece prihvatiti neku od njih, dok na pijacama ne prihvataju kartice.
RASPRODAJE
Rasprodaje su generalno od druge sedmice januara do kraja februara i tokom jula i avgusta. Prvo krene rasprodaja, zatim druga rasprodaja i na kraju zavrsna rasprodaja, a cene su u skladu sa tim sve nize i nize.
DZEPAROSI
Kao i u svakom velikom gradu na svetu, dok se divite lepotama grada, vodite racuna i o svojim stvarima i cuvajte se dzeparosa.
POREZI
Porez na promet IVA (ekvivalentno nasem PDV) varira u zavisnosti od proizvoda: trenutno je 7% za hranu i smestaj a za sve ostalo 16%. U nekim radnjama na kojima je nalepnica „Tax-Free Shopping" oni koji nisu rezidenti Ujedinje Evrope mogu da traze cek koji ih oslobadja ovog poreza i koji kasnije moze da se unovci u kesu ili za cek ili direktno uplati na vasu kreditnu karticu, na Terminalu A na aerodromu „Prat" u Barseloni. Za ovu uslugu naplatice vam mali procenat.
POVRATAK ROBE
I ako je roba koju ste kupili ostecena, po nekad je komplikovano vratiti je, pogotovo u velikim prodavnicama. Ipak, sve prodavnice bi trebalo da imaju knjigu zalbi (pitajte za "hoja de reclamación"). Po nekad samo cinjenica da ste trazili knjigu zalbi vec pomaze, a po nekad svoju kopiju treba da odnesete u kancelariju potrosaca Barselone, gde mogu da vam pomognu: OMIC (Ronda Sant Pau 43-45 (93 402 78 41 / omic@mail.bcn.es).
CENTAR
Pocevsi od srca grada, trga "Katalunja" ("Plaza Cataluña"), naici cete na komercijalne centre „El Triangle" y „FNAC", ovaj poslednji je za knjige, tehniku, CD-e, filmove, igrice i jos mnogo stosta.Tu je takodje i „Habitat" gde mozete naci razne predmete za kucu. "Dino`s" ce vam ponuditi ukusan italijanski sladoled, dok je "Sephora" velika prodavnica parfema, satova, mirisljavih sveca, naocara, sociva i jos mnogo toga.
Kada predjete ulicu prema moru, naci cete „C&A".
S` druge strane trga "Katalunja" naci cete „El Corte Inglés", jednu od mnogih robnih kuca iz najveceg i najvaznijeg lanca u Spaniji. Ovde cete naci skoro sve sto vam treba, pa cak i neku tipicnu hranu iz vase zemlje.
Hodajuci ka moru od trga "Katalunja", naici cete na ulicu "Portal de L`Ángel" koja vodi ka Gotskoj Katedrali i koja je krcata raznim prodavnicama garderobe, obuce, nakita, parfema itd.
Sa trga "Katalunja"se takodje hodajuci prema moru mozete spustiti setalistem Ramblas koje je puno prodavaca ptica, cveca, slikarima, „zivim sklupturama", restoranima...
Ako imate vremena, lepo je da posetite najsareniju pijacu Barselone „Mercat de la Boquería", takodje poznatu pod imenom „Mercat de Sant Josep". Ovde cete imate priliku da vidite svu vrstu sveze hrane koja se prodaje u Spaniji. Zatvorena je nedeljom i praznikom, a ponedeljkom nemojte traziti ribu i morske plodove jer se ne lovi nedeljom, a ako nesto od toga i nadjete, nece biti bas sveze.
Levo od "Las Ramblas", u "Gotskoj Cetvrti" ("Barrio Gótico") je citav splet malih ulica prepunih raznoraznih ducana u kojima se prodaje i ima svega od najjevtinijeg do najekstravagantnijeg. Obratite paznju da ima dosta prodavnica u gradu pa takodje i u ovoj cetvrti, koje na ulazu imaju nalepnicu „Venda al Mayor" sto znaci da prodaju „na veliko" to jest samo zvanicnim distributerima, onima koji imaju registrovane radnje za dalju prodaju te robe, pa nemojte da se cudite ako nece nesto da vam prodaju.
Ako hocete da kupite prave domace sireve, cajeve ili med, cetvrtkom i svakog prvog i treceg vikenda u mesecu mozete pronaci prodavce te robe na trgu "Pi" ("Plaza del Pi") ispred crkve "Santa María del Pi" blizu Ramble. Obidjite oko crkve i mozda cete pronaci razne umetnike koji prodaju svoje radove, svakog vikenda. Takodje cete tu naici i na mnoge muzicare ili plesace koji ce vas zabaviti.
Iduci ka luci, izmedju "Kraljevskog" trga ("Plaza Real") i trga "Sant Djaume" ("Plaza Sant Jaume"), blizu ulice "Ferran", u ulici "Avinyó" mozete naci butike sa poslednjom modom. Ako nastavite ulicom "Avinyó" sve do ulice "Escudellers" naici cete na radnju "Art Escudellers" koja ima ogromnu kolekciju keramike iz cele Spanije, podeljene po regionima. Ako nastavite ulicom "Ferran" i predjete trg "San Djaume" ("Plaza San Jaume") stici cete u cetvrt zvanu „El Borne", koji mnogi smatraju kaol "Soho" Barselone. Puno galerija, butika od „Pepe Jeans" do „Custo", radnji polovne robe, sve do Pikasovog muzeja (Museo Picasso) i do setalista "Born" (Passeo del Born). Nemojte da propustite „El Café de la Princessa" u ulici "Flassaders" koji je ujedno i galerija i restoran, sa jedinstvenim poklonima, originalnim i prefinjenim a po normalnim cenama. Nastavite ovom ulicicom i naici cete na mnostvo galerija i butika najnovije mode, smestenih u klasicnoj arhitekturi.
Kada stignete do kraja "Las Ramblas", nastavite do Kolumbovog spomenika (la estatua de Colón) i predjite most sve do „Maremagnum", modernog trznog centra u luci. Odmorite se ovde gledajuci neki od filmova u bioskopu „IMAX" koji se tu blizu nalazi.
PIJACE
Takodje tu u luci, vikendom od 10:00 h do 21:00 h radi "Brocanters del Port Vell", pijaca antikviteta, odlicno mesto da nesto kupite ili da makar razgledate. Veoma je popularna medju stanovnicima Barselone koji traze servize za rucavanje od porcelana, stari novac, gramofonske ploce, bizuteriju, beli vez, dzepne satove, starinske telefone pa cak i starinsku vojnu opremu.
Ipak, „pijaca nad pijacama" je gore pomenuta „Bokerija" („Mercat de la Boqueria").
Ako vas interesuju jos neke pijace u Barseloni, idite do trga "Glorijas" ("La Plaça de les Glòries Catalanes") koja se nalazi u ulici "Dos de Maig" 186 (metro linija 1, stanica "Glòries") gde se nalazi pijaca „Enkants" („El Mercado de les Encants") gde se mogu kupiti sve moguce stare stvari i antikviteti, a takodje i novi proizvodi. Nemojte ici subotom kada je prepuno i cuvajte se dzeparosa. Licitacije antikviteta su najbolje oko 07:00h kada kupuju trgovci ili sredinom dana kada neki predmeti dramaticno pojevtine. I ako je ova pijaca zvanicno otvorena do popodne, mnogi prodavci odu vec sredinom dana. Da bi ste nasli najbolje, trebalo bi da poranite. Cenkanje se prihvata i cak ocekuje. Otvoreno je ponedeljkom, sredom, petkom i subotom od 08:30h do 18:00h (licitacije su od 07:00h do 09:00h).
Druga poznata pijaca je „Sant Antoni" („Mercat de Sant Antoni", metro linija 1, stanica "San Antoni"). Nedeljom pre podne ovde dolaze prodavci koji nude stare knjige, stare razglednice, stare plakate za filmove i stare ploce.
Takodje nedeljom, postoji jedna pijaca starog novca i postanskih markica na "Kraljevkom trgu" ("La Plaza Real").
„Pijaca antikviteta" („El mercado de antigüedades") koja se nalazi ispred Gotske Katedrale ( La Catedral) se tu odrzava jos od srednjeg veka ("Plaça Nova", "Barri Gòtic"). Prodavci ovde nude dzepne satove, starinsku cipku, stare kamere i razne vrste nakita i bizuterije. Cene su vecinom za turiste, zato se pripremite na cenkanje. Odrzava se cetvrtkom od 10:00h do 21:00h. U avgustu ne radi.
ALTERNATIVA
„Raval" („El Raval") se nalazi duz "Ramble", sa njene desne strane ako gledate prema moru. Omiljeno je mesto za prodavnice polovne robe, retro muzike, ova oblast polako postaje sve popularnija, dokazujuci da veliki trzni centri u gradu nisu jedini nacin da se osavremeni neka gradska cetvrt. Ima dosta dobrih restorana blizu ulica "Doctor Dou" i "Carme", gde mozete da jedete posle obavljene kupovine u ovoj zoni.
SIK
Ako zelite da kupite markiranu robu, ponovo treba krenuti od trga "Katalunja" ("Plaza Catalunya") ali ovaj put uz setaliste "Gracija" ("Paseo de Gràcia"), najvazniju i najluksuzniju aveniju u Barseloni, cak se moze reci ekvivalentnu "Petoj Aveniji" u Njujorku ili "Jelisejskim Poljima" u Parizu. Ogromni i sofisticirani izlozi na velikim i modernim zgradama u ovoj zoni, cine veliki kontrast lavirintu malih i uskih ulica u "Gotskoj Cetvrti" ("Barrio Gótico"). Ovaj siroki bulevar je ispunjen arhitekturom modernista. Medju poznatim gradjevinama Antonija Gaudija nalaze se radnje kao sto su „Zara", „H&M", „Adolfo Dominguez" o „Giorgio Armani", ovo je mesto gde mozete samo razgledati izloge ili cak kupiti haljinu za vencanje.
Paralelno sa setalistem "Gracija" ("Paseo de Gracia") je "Rambla Katalunja" ("La Rambla de Cataluña") gde mozete setati u senci drvoreda i gde takodje ima mnostvo radnji i terasa kafea, gde mozete da odmorite noge pre nego sto se vratite na trg "Katalunja" ("Plaza Catalunya"). "Paseo de Gracia" i "Rambla Catalunya" se nalaze u gradskoj cetvrti „Esample" („Eixample"). Smucajuci se po „L`Eixample", naci cete mnostvo galerija, prodavnica nakita, gurmanskih prodavnica itd.
BARCELONA SHOPPING LINE!
Duz rute od skoro 5km koju smo opisali, kao i u drugim krajevima Barselone primeticete oznaku „Barcelona Shopping Line". Ove prodavnice, koje su deo istorije grada su karakteristicne po tome sto nude proizvode koji po svom nivou cine Barselonu razlicitom od ostalih gradova. Ova etiketa je ujedno oznaka za kvalitet, zahvaljujuci uslugom koju ove radnje pruzaju klijentima, kao i svojim proizvodima.
Da, Barselona takodje ima jedan luksuzni autobus za one koji idu u kupovinu! Udoban „TombBus" („tomb" znaci zaokruzeno putovanje) koji ide od trga "Katalunja" ("Plaza Cataluña") ispred „Banco de España" ili „El Corte Inglés" pa sve do druge robne kuce „El Corte Ingles" na kraju avenije "Diagonal" i nazad, cineci 28 stajanja. Jedna obicna karta kosta 1,25.- €, a jedna karta za ceo dan kosta 5.- €. Autobusi polaze na svakih 7 minuta od 07:30h do 21:30h od ponedeljka do petka, i na svakih 15 minuta od 09:30h do 21:30h subotom. Karte mozete kupiti u samom autobusu ili u turistickim kancelarijama. Autobuska karta „Barcelona Card" vam takodje omogucuje popust u nekim prodavnicama duz rute ovog autobusa, oznacene etiketom „Shopping Line" koju smo vec pomenuli: cetiri kocke u boji na belom krugu unutar drugog plavog kruga.
PO ZONAMA
„DIJAGONAL" („DIAGONAL") je avenija na kojoj se nalazi biznis i trgovina Barselone. Ovu zonu mozemo podeliti na dva dela: jedan koji pocinje od trga „Marija Kristina" („La Plaza Maria Cristina") i zavrsava na trgu „Francesk Masija" („La Plaza Francesc Macià") i gde se mesaju tradicionalno i moderno i koji je poznat po svojim komercijalnim centrima u engleskom stilu, dok drugi deo pocinje od trga „Francesk Masija" („La Plaza Francesc Macià") a zavrsava na setalistu „Gracija" („Paseo de Gràcia") i gde se nalaze svi nacionalni i strani prestizni butici. Takodje se mogu naci veoma probrane radnje blizu trga „Francesk Masija" („La Plaza Francesc Macià") i blizu lepog i skoro renoviranog parka „Turo" („Parque del Turó").
„L`EIXAMPLE" predstavlja Barselonu iz perioda modernista. Nema sumnje da je to najpoznatija zona grada za kupovinu ili za biznis. Blizu je setalista „Gracija" („Paseo de Gràcia") i Ramble „Katalunja" („Rambla de Cataluña"), mada se siri sve do crkve „Sagrada Familia" i ima sve vrste prodavnica koje nam mogu ulepsati jednu jednostavnu setnju, dok se ujedno divimo arhitekturi, kulturi i usluznosti klijentima.
TRG „KATALUNJA" („PLAZA CATALUNYA") I „GOTSKA CETVRT" („BARRIO GÓTICO") su delovi grada gde je najvise koncentrisana istorija grada. Ovde cete pronaci tradicionalne radnjice koje su u harmoniji sa kulturom. Kupovina u ovom delu grada je upotpunjena ulicnim umetnicima, a sve to u gotskom scenariju. Blizu same katedrale nalazi se skup radnji antikviteta i umetnickih dela, gde se jednostavno moze izgubiti pojam o vremenu. Ali zapravo na trgu „Pi" („Plaza del Pi") i u ulici „Petricol" („Carrer Petritxol"), dva mesta sa najvise aktivnosti u "Gotskoj Cetvrti", nalaze se prodavnice sa najvise istorije, koje nam otkrivaju svu svoju dusu. Ne smemo zaboraviti ulice sa najvise zivota kao sto su „Ferran", „Portaferrissa" i „Portal de l`Àngel" koja spaja "Gotsku cetvrt" ("Barrio Gótico") sa trgom „Katalunja" („La Plaza Catalunya"). Trg „Katalunja" („Plaza Cataluña") spaja stari grad sa modernistickim kvartom „Eixample".
„EL BORN"
Sigurno najpopularnija cetvrt za kupovinu, sa svoji buticima raznih modnih dizajnera, razlicitih modnih stilova, od najotkacenijih do najekstravagantnijih. Ovde takodje ima puno barova i restorana. "El Born" je mesto i za razgledanje izloga i za kupovinu najmodernijih marki.
"LA RAMBLA" i „PORT VELL"
Na obali mora, u luci, naci cete kompleks za kupovinu i zabavu „Maremàgnum", a blizu Kolumbovog spomenika (La estatua de Colón) pocinje „La Rambla", najsarenije i najaktivnije setaliste Barselone. Kiosci za novine, kavezi sa egzoticnim pticama i cvecare, zajedno sa prodavnicama, obecavaju vam zanimljivu i nezaboravnu setnju. Ne zaboravite „Bokeriju" („La Boqueria") najvazniju pijacu grada, sa neverovatnom ponudom svezih proizvoda.
TRZNI CENTRI
„Barcelona Glòries"
Adresa: "Diagonal" 208 (metro „Glòries"). Radnje su otvorene od 10h do 22h od ponedeljka do subote.
Kada je ovaj gigantski trzni centar otvorio svoja vrata 1995. to je ujedno bila i revitalizacija jedne pomalo sive zone u Barseloni. Osim kancelarija, ovde ima oko 230 poznatih prodavnica, 3500 parking mesta, multi-bioskop (sa vise sala i sa filmovima u glavnom sinhronizovanim na spanski jezik i samo sa po nekim sinhronizovanim na katalonski jezik), puno barova i restorana. Za decu je takodje zabavno, jer ima recimo hodnika koji su ukraseni bojama koje se aktiviraju laserom i koje se zaustave kada neko prodje, zatim tu je mini luna-park gde deca mogu da voze automobilcice, zona za skakanje na dvorcima na naduvavanje i trambolinama.
„Bulevard Rosa" (www.bulevardrosa.com)
Adresa: "Paseo de Gracia" 55, Eixample (metro „Passeig de Gràcia"). Radnje su otvorene od 10:30h do 20:30h od ponedeljka do subote.
"El Bulevard Rosa" je jedno od najluksuznijih mesta gde mozete naci razne modne butike kao i neke iz lanaca prodavnica, ukupno oko 100 radnji. Dobro mesto ako pada kisa.
„El Corte Inglés" (www.elcorteingles.es)
Adresa: "Plaza Cataluña" 14, Eixample (metro „Plaza Cataluña"). Radnje su otvorene od 10h do 22h od ponedeljka do subote.
Od kada je osnovan 1940. godine, ovaj gigant robnih kuca je metodicno povecavao svoju konkurentnost, bukvalno se pretvorivsi u jedinu trgovinu takve vrste u Spaniji. Usluge su ovde vise nego ocekivane, od popravki satova do tretmana za lepotu, kao i promenu putnickih cekova. Njihova robna kuca na trgu „Katalunja" („Plaza Cataluña") ima 8 spratova sa proizvodima mode, sporta, hrane, kozmetike, tehnike, namestaja i mnogo cega jos, a na samom vrhu zgrade je smesten kafe, gde mozete odmoriti posle kupovine i uzivati u prelepom pogledu na grad. Sasvim blizu ove, nalazi se jos jedna njihova robna kuca na setalistu „Portal de L`Ángel" (Adresa: "Portal de l`Ángel" 19) i koja vam na svojih 6 spratova nudi muziku, elektroniku, mobilne telefone, knjige i sportsku opremu. Ako vam sve ovo nije dovoljno, imate jos dve njihove robne kuce na aveniji „Diagonal", na sledece dve adrese: "Avenida Diagonal" 471-3; "Avenida Diagonal" 617-9.
„L`Illa" (www.lilla.com)
Adresa: "Diagonal" 545-557, Eixample (metro „Maria Cristina"). Radnje su otvorene od 10:00h do 21:30h od ponedeljka do subote. Supermarketi rade od 09:30h do 09:30h od ponedeljka do subote.
Ovaj savrseni trzni centar ima od prilike 100 renomiranih prodavnica, medju kojima su i „FNAC" i „Decathlon", supermarket, restorane, hipermarket „Caprabo" i vise od 10.000 m2 zelenih zona.
"La Maquinista"
Adresa: "Passeig de Potosí", Sant Andreu (metro „Sant Andreu" ili „Torras i Bages"). Radnje su otvorene od 10h do 22h od ponedeljka do subote.
„La Maquinista" je najveci trzni centar u Barseloni. U prostoru na tri nivoa nalazi se 225 prodavnica, od dizajnera visoke mode kao sto je „Adolfo Dominguez", pa do radnji tipa „Benetton" ili „H&M". Takodje ima multi-bioskop (sa vise sala), stazu za kuglanje kao i hipermarket „Carrefour".
„Diagonal Mar" (www.diagonalmar.com)
Adresa: "Diagonal Mar Centre" (metro „Selva de Mar" i „Besós Mar"). Radnje su otvorene od 10h do 22h od ponedeljka do subote.
Na samom kraju Avenije „Diagonal", kraj mora, nalazi se najnoviji i najmoderniji trzni centar u Barseloni. Nalazi se u zoni koja se ubrzano transformise u najmoderniju zonu grada, jer se tu nalazi i „Forum 2004". U ovom trznom centru ima 250 prodavnica, bioskopskih sala, igralista za decu, kafea, restorana i jedan ogroman plato sa pogledom na more.
„Maremàgnum" (www.maremagnum.es)
Adresa: "Moll d`Espanya", Port Vell (metro „Drassanes"). Radnje su otvorene svakoga dana od 11h do 23h.
Na kraju "Ramble", kada predjete pokretni drveni most, nalazi se ovaj „plutajuci" trzni centar. Godine 1995. „Maremàgnum" je bio jedan veliki novitet sa svojim prodavnicama, diskotekama, barovima, restoranima i terenom za mini-golf i postao omiljeno mesto za izlazak. Sada je ovde guzva u glavnom uvece, kao i nedeljom, kada porodice idu u „IMAX" bioskop ili u Akvarijum (L`Aquarium).
SPANSKI BRENDOVI
„Adolfo Dominguez" (www.adolfo-dominguez.com)
Ovaj modni dizajner ima dva svoja butika na setalistu „Gracija" „(Paseo de Gracia") i jos mnoge po celom gradu. „Adolfo Dominguez" je poznati brend spanske mode. Bio je prvi spanac koji je otvorio butik sa svojim brendom u Madridu i ubrzo lanac istih po celoj Spaniji. Njegov urbani, prakticni stil i udobna garderoba od prirodnih materijala, su brzo postigli veliki uspeh.
„Antonio Miró" (www.antoniomiro.es)
Adresa: "Consell de Cent", 349
Prestizni modni dizajner koji ubrzao postize uspeh u internacionalnom svetu mode.
"Camper" (www.camper.es)
Adresa: "Rambla de Cataluña"122; "Pelayo"13-37 i ostala mnogobrojna mesta u gradu.
Jedinstveni stil visokog kvaliteta i konfor. Od 1877. godine „Camper" nudi kvalitetnu obucu u Spaniji. U danasnje vreme je ceo svet poludeo za "novim-klasicnim" „Camperom".
„Mango" (www.mango.es)
Adresa: "Paseo de Gracia" 65, Eixample (metro „Passeig de Gràcia"). Radnje su otvorene od 10:15h do 21:00h od ponedeljka do subote.
Ako bilo koja katalonska devojka odluci da ne kupuje nista u „Zari", onda ce se svakako oblaciti u „Mangu". Ova zahuktana spanska firma je dobila najbolje kritike u Engleskoj kada je „Posh Spice" (sada Victoria Beckham) prosetala u njihovom laganom modelu tirkizne boje. Mnoge neprodate odevne predmete ove modne kuce mozete kupiti na popustu u „Mango 2" (Adresa: "Girona" 37), a puno njihovih butika ima po celom gradu.
„Massimo Dutti" (www.massimodutti.com)
Adresa: "Rambla Catalunya" 60; ugao "Paseo de Gracia" i "Gran Vía" i mnoga druga mesta u gradu.
Osnovana u Barseloni 1985. godine, ovo je lokalna alternativa za „Banana Republic". Jednostavno, sik i sa klasom.
„Zara" (www.zara.com)
Adresa: ugao "Paseo de Gracia" i Gran Via; Ulica "Pelai" 58, Eixample. Radnje su otvorene od 10h do 21h od ponedeljka do subote.
Sa 500 prodavnica u 30 zemalja, uspeh modela „Zara" ima konstantni uticaj na novi dizajn i veoma popularne cene, mada ima i liniju sofisticirane garderobe. Tajna uspeha se krije u tome sto priozvode i prodaju moderne odevne predmete za svaku priliku, od sportske odece, preko formalne garderobe, do neformalne odece za ulicu ili klub, a sve to veoma pristupacno. U „Zara España" je ponuda mnogo veca nego u ostalim zemljama. Osim na gore pomenutim adresama, butika „Zara" ima po celom gradu.
„Custo Barcelona" (http://www.custo-barcelona.com/)
Adresa: "Carrer Ferran" (izmedju "Plaça St. Jaume" i "Las Ramblas"); "Paseo El Born".
Sve je pocelo 80-tih godina kada su dva brata pocela da dizajniraju sarenu garderobu, sasvim novog i smelog stila. Danas „Custo Barcelona" vodi u svetu mode dobrim delom zahvaljujuci „Kustomaniji" (la "Customania"), jer su mnoge poznate licnosti vidjene u „Custo" modelima. Ako zelite da obucete nesto cime cete zaista izazvati paznju, vredi posetiti „Custo" prodavnice.
„La Roca Village" (www.larocavillage.com)
Adresa: izmedju Barselone i Gerone, izlaz 12 na „Cardedeu`". Radnje su otvorene u zimskom periodu od 11:00h do 20:30h od ponedeljka do petka, a subotom i specijanim danima od 10h do 22h.
Ako trazite ekskluzivnu garderobu visokog kvaliteta, poznatih svetskih brendova, a sve to sa popustom i do 60%, naci cete je u „La Roca Village" gde vam je omogucen „chic outlet shopping". S` obzirom da je ovo mesto udaljeno od grada, postoji mogucnost organizovane ekskurzije. Za svu potrebnu informaciju obratite se nasoj agenciji.