Francuska Republika je država u zapadnoj Europi. Graniči se sa Belgijom, Luksemburgom, Nemačkom, Švajcarskom, Italijom, Monakom, Andorom i Španijom Francuska je jedna od zemalja osnivača Evropske Unije.

Pariz je glavni grad Francuske, na obalama reke Sene, sa 2.125.246 stanovnika. Centar kulturnog, političkog, industrijskog i trgovačkog života cele države, a pored toga je centar umetnosti i mode čitavoga sveta. Sve vrste industrije, posebno modni artikli, parfemi, nakit, igračke, hemikalije, automobili, avioni i dr. U Parizu se nalaze dva međunarodna aerodroma - Charles de Gaulle i Orly, i aerodrom za domaći saobraćaj Le Bourget.
Zaštitni znak Pariza su sjajne široke ulice (bulevari i avenije) i trgovi, a poznati delovi grada su: Montparnasse, Montmartre - brežuljak poznat kao umetnička četvrt, a nalazi se na 126 m nadmorske visine, i predstavlja najvišu tačku Pariza, Moulin Rouge, Folies Bergère, studentski Quartier Latin.
Poznati parkovi u Parizu su: Tuileries, Champs-Élysées, Luxembourg, Bois de Boulogne, groblje Père-Lachaise, znamenita konjska trkališta (Longchamp, Auteuil).
Među kulturnim i obrazovnim ustanovama su Univerzitet Sorbonne, koji je osnovan 1253., a godine 1970. podeljen je u 13 manjih fakulteta, konzervatorij, École des Beaux-Arts i druge visoke škole; mnoga pozorišta (Opéra, Comédie-Française, osnovano 1680.), muzeji Louvre Luxembourg, nacionalna bibilioteka.

Nacionalni praznici:
1 januar: Jour de l`an (Nova Godina)
1 maj: Fête du premier mai (dan rada)
8 maj: Fête de la Victoire 1945; Fête du huitième mai (dan pobede)
14 jul: Fête nationale
15 avgust: Assomption
1 novembar: La Toussaint (dan svih svetaca)
11 novembar: Jour d`armistice (Dan primirja)
25 decembar: Noël (Božič)

ISTORIJA PARIZA
Grad svetlosti. San svakog umetnika, naročito slikara. Grad u kome svaka ulica ima bar jednu zgradu koja se nalazi u nekom priručniku istorije ili enciklopediji umetnosti. Za Francuze, Pariz je centar svijeta. Za ostale stanovnike planete - metropola svih metropola. Dive mu se i zavide mu danas koliko su to činili i pre sto godina. Grad je nastao u III veku pr.n.e tako što je grupa keltskih ribara (poznatih po imenu Parisi) naselila Ile de la Cite, malo ostrvo na kome je i danas centar Pariza. Naselje je nazvano Lutecija - mesto opkoljeno vodom. Godine 52. p.n.e. Cezar osvaja grad. Germanska plemena osvajaju ga u III veku, a 150 godina kasnije (451. godine) Huni sa Atilom na čelu kreću na Pariz. Tada izvesna Ženjev obećava da će spasiti grad molitvom. I čudo se zaista dogodilo. Iz nepoznatih razloga Huni su krenuli u drugom pravcu, a Ženevjev je proglašena sveticom, zaštitnikom grada. U V veku u Galiju prodiru Franci i njihov kralj CLOVIS proglašava Pariz prestonicom franačkog kraljevstva (odatle ime Francuska). Pariz je takođe i rezidencija grofa Eudes koji odbija napad Normana 886. godine. Dolaskom dinastije Kapetien pospješuje se razvoj grada čiji se napredak zasniva na rečnoj trgovini. U XII Pariz postaje grad na glasu- započinje gradnja Notr Dama i Luvra. Dok su se na desnoj obali Sene razvijale ekonomske aktivnosti, na levoj obali je 1215. godine osnovan univerzitet. Pod Karlom V, Pariz dobija novi pojas zidina. Srednjovjekovni Pariz je centar umetnosti i intelektualnog života Evrope. U XVIII veku Pariz predstavlja jedno od prvih kulturnih središta Evrope, okružen zidinama poreznika, broji u to vreme 600. 000 stanovnika. Grad koji je u doba moderne monarhije doživio duboku transformaciju, biva jedno vreme istisnut od Versaja gdje se Luj XIV nastanjuje 1682. godine, a Pariz konačno postaje prestonica. Pariz je, takođe, mesto izbijanja revolucija 1830. i 1848. godine. Svakako najzaslužniji za današnji izgled grada je veliki urbanista XIX veka, Baron Hausman koji grad menja iz temelja. On je tvorac arondismana (na koje je grad podeljen), njegova je ideja da glavne tačke grada budu veliki trgovi u koje će se ulivati široki bulevari, a takođe je projektovao Operu, Bulonjski i Vincennes park... Grade se velike urbane perspektive, teritoriji Pariza pripaja se 11 perifernih opština. Na taj način se, 1860. godine, broj arondismana u glavnom gradu penje sa 12 na 20, a buržujske četvrti koncentrišu se u njegovom zapadnom delu. Pad Pariske komune (mart-maj 1871.) utiče na promjenu opštinskog statuta grada, zbog čega on ostaje bez gradonačelnika. Kao mjesto održavanja nekoliko svetskih izložbi (1878, 1889, 1900), Pariz se afirmiše kao jedan od velikih kulturnih gradova sveta. Od 1940. do 1944. Pariz živi pod njemačkom okupacijom. Godine 1975. proglašen je teritorijalnom zajednicom, koja je istovremeno i opština i departman, a od 1977. godine gradom upravlja izabrani gradonačelnik kome pomažu, počev od 1983., savjeti arondismana predvođeni gradonačelnicima arondismana.

GEOGRAFIJA PARIZA
Pariz je glavni grad Francuske, koji se nalazi na Seni, na 25m nadmorske visine. Grad koji se prostire na 105 kvadratnih kilometara istovremeno je i departman podeljen na 20 kantona, tradicionalno nazvanih arondismanima. Pariška zavala u porečju reke Sene zahvata nizinski kraj 150-300m visine, čije su prirodne granice određene rubnim brežuljkastim uzvisinama udaljenim oko 200 km od Pariza u središtu bazena. Međutim, u društvenom pogledu Pariška je regija znatno veća i uključuje ukupno 24 departmana u kojima se oseća direktan uticaj višemilionskog središta. Snažan razvoj i uticaj Pariza "ugušio" je rast ostalih gradova u njegovoj okolini, nijedan grad udaljen od 100km od Pariza ne prelazi veličinu od 30.000 stanovnika. Pariz je u toku svoje prošlosti postigao izvanredno značajan politički, ekonomski, kulturni i urbanistički razvoj. Ovo je jedan od najpoznatijih gradova sveta. Na samo 2% površine zemlje u pariškom prostoru živi 20% stanovništva Francuske. Stoga je cilj svih velikih međuregionalnih projekata zemlje osiguravanje veće samostalnosti provincijama, te postizanje ravnoteže između njih i Pariza. Prosečna gustina naseljenosti Pariza je oko 4500 na kvadratni kilometar, skoro 50 puta veća od nacionalnog proseka.

TURISTIČKE ATRAKCIJE PARIZA
Ajfelov toranj Gustav Ajfel, arhitekta Ajfelovog tornja nije mogao ni da predpostavi da će on postati glavni zaštitni znak Pariza i atrakcija za preko šest miliona turista godišnje. On je sagrađen je 1889. g. za svetsku izložbu kao privremena struktura da obeleži godišnjicu francuske revolucije i otvorio je princ od Velsa, kasnije kralj Engleske Edvard VII. Za toranj se smatralo da je ruglo za oči i pisane su peticije da se skloni. Sačuvan je samo zbog toga sto je bio važna antena za telegrafiju. On se uzdiže 300m iznad Marsovih polja i od 1930. godine je bio najveća građevina na svetu, i vidljiv je iz skoro svih delova grada. Najviši od njegova tri nivoa pruža divan panoramski pogled na Pariz. Otvoren je svakog dana od 9:30- 23:00. Notr Dam Notr Dam dominira veličinom na trgu de Parvis na Gradskom ostrvu i najtrajniji je simbol Pariza. Izgrađena između 1163. i 1345. katedrala se smatra jednom od svetskih vrednosti gotske umetnosti. Masivna unutrašnjost ima 6.000 sedišta i čine je tri spektakularna i veličanstvena roze prozora i ogromne orgulje sa 7.800 cevi. 387 stepenika vode naviše do vrha tornja koji pruža izvrstan panoramski vidik na grad. Toranj takođe ima i veliko zvono u koje je udarao Kvazimodo, fiktivni junak. Sa suprotne strane od severnih vrata nalazi se muzej koji predstavlja istoriju Katedrale, dok je pod trgom, koji se nalazi ispred Katedrale, podzemna odaja u kome je smešten Arheološki muzej Notr Dama. Otvoreno je svakog dana od 7:45 do 18:45. Crkva Sacré-Coeur Dugi niz širokih stepenica vodi do crkve sa snežnobelom kupolom koja dominira umetničkim kvartom Montmartrom. Ova katolička crkva mešanih stilova, građena je od 1870. do 1919.g. da ispuni zavet dan za vreme francusko-pruskog rata. Unutrašnjost je oslikana veličanstvenim neo-bizantskim mozaicima, dok se sa tornja natkrivenog kupolom pruža spektakularan pogled na Pariz. U kripti se nalazi zanimljiva kolekcija verskih relikvija, kao i izložba o gradnji. Crkva se nalazi usred parka koji obiluje klupama i čini odlično mesto za promatranje gradskog horizonta Luvr Luvr je jedan od najvećih muzeja umetnosti na svetu, u ovom ogromnom zdanju je smeštena izvanredna i posebna kolekcija slikarskih dela, skulptura i antikviteta iz celog sveta. Luvr je otvoren za javnost 1793. godine, brzo nakon Revolucije, da prikaže spektakularne vrednosti, iznete iz kraljevskih palata. Muzej se sastoji od tri krila, svako na četiri sprata : Richelieu, Sully i Denon. Stalna postavka sastoji se od prebogatih kolekcija grčkih, etruščanskih, rimskih, egipatskih i dalekoistočnih umetničkih predmeta , skulpture francuskih, španskih, italijanskih i severnoevropskih skulptora.Najjača je kolekcija slika sa remekdelima francuskih, italijanskih, holandskih, nemačkih, flamanskih i španskih majstora od sredine 13. do sredine 19. veka.Najveće blago muzeja, "Mona Lisa" Leonarda da Vincija, nalazi se u neprobojnoj vitrini. Plan je da bude postavljena u zasebnoj prostoriji, ali zasada se može vidjeti u sobi broj 13, na prvom katu krila Denon. Arheološka iskopavanja dokazala su postojanje srednjevjekovnog Louvrea, čiji su ostaci izloženi na međuspratu krila Sully, na izložbi o istoriji Louvrea. Ne očekujte i ne planirajte da vidite sve ovo u jednom danu. Otvoreno je od 9.00 do 18.00 a zatvoreno je utorkom. Radno vreme za privremene izložbe je promenljivo. Muzej Orsej Ovaj veliki muzej je relativno nov po pariskim standardima. Smešten je na bivšoj železničkoj stanici pored Sene i sedište je ogromne kolekcije značajnih radova iz perioda od 1848-1914. godine. Tu su važna dela nove umetnosti ali Orsej je najpoznatiji po umetnosti impresionizma i post-impresionizma. Kolekcija je aranžirana hronološki i sadrži najcenjenija dela Monea Maneta i Kurbeta. U stalnoj postavci su takođe i sjajne slike Gustava Dorea kao što je Enigma i statua Henri Capua. Centre Georges Pompidou (Beaubourg) Sagrađen je prema nacrtima Piana i Rogersa, a otvoren 1977.g., smatrao se nečuvenom uvredom i svetogrđem. Ipak je postao nezaobilazan deo Pariza. Građevina je dom Muzeju moderne umetnosti, prepravljena i proširena pre nekoliko godina. Versaj Dvorci Versaja su 24 km jugozapadno od Pariza i jedna su od mnogobrojnih francuskih atrakcija. Većina palata su sagrađene između 1664. i 1715. godine u vreme Luja 14. poznatog kao Kralj Sunca, koji je nasledio svog oca u najvećoj palati ikad sagrađenoj. Stara Chateau još uvek postoji ali ju je potisnula ogromna Nova Chateau sa fasadom od belog kamena. Ovaj znak monarhističke moći je postao simbol ekscesa koji je pokrenuo revoluciju 1789. godine. Možda najpoznatija soba u Palati je Soba Ogledala, u kojoj je potpisan versajski Sporazum označavajuci kraj Velikog rata. U okviru Palate posetioci mogu da vide kraljevske spavaće sobe, dnevne boravke i druge zvanične sobe, a napolju veliki šumoviti park, bašte i mnoge prelepe fontane. Ovde postoji mali voz koji prevozi turiste od Palate do Velikog Trianona i Petit Trianona gde su nekadašnji veliki ljubavnici Kralj Sunca i Napoleon uzivali sa svojim ljubavnicama. Otvoreno je svakog dana od 12:00 do 18:30. Muzej Rodin Auguste Rodin (1840 – 1917) živio je i radio u ovoj zgradi. Nekada hotel, sagrađen u 18.veku , danas je Rodinov muzej. Njegove skulpture nalaze se u vrtovima i unutrašnjosti. Radovi Rodinove učenice i ljubavnice Camille Claudel, kao i slike Van Gogha, Moneta, Renoira i samoga Rodina, takođe su izložene. Najpoznatiji primerak je Rodinov "Mislilac". Diznilend Pariz Smešten oko 32 km istočno od Pariza, evropski Diznilend je ogroman kompleks, koji uključuje hotele, restorane i prodavnice isto tako dobre kao i tematski park. Koji je deo popularniji od Zemlje otkrića, Zemlje avantura, Zemlje fantazija, Glavne ulice USA i Volt Diznijevi junaci, to je određeno američkim ukusom. Entuzijasti će vam reći da je moderan inženjering učinio od Evro-Diznilenda sjajan doživljaj. Golf teren u blizini pruža uživanje za ljubitelje ovakvih igara. Diznilend je otvoren od 9:00 do 20:00 van sezone od 9:00 do 23:00 u sezoni.

Turistički informativni centar:
Paris Convention and Visitors Bureau 25 rue des Pyramides 
Website: http://www.paris-touristoffice.com/.
Radno vreme: jun– oktobar; svaki dan 09.00 – 19.00; novembar-maj svaki dan 11.00 – 19.00, nedeljom od 10.00. Turistički informativni centri se nalaze i na sledećim lokacijama: Gare de Lyon, 20 boulevard Diderot, 12. arondisman (pon - sub .-18.00), Gare du Nord, 18 rue de Dunkerque, 10. arondisman (svaki dan 08.00-18.00), Opera, 11 rue Scribe, 9. arondisman (svaki dan 09.00-18.30), Eiffelov toranj (svaki dan 11.00-18.40 od maja do septembra). Propusnice Museum pass omogućava neograničen ulaz u više od 70 muzeja i spomenika pariške regije, uključujući Arc de Triomphe, Musée National du Louvre, Musée d’Orsay i Musée Rodin. Propusnica se može kupiti u turističkim informativnim centrima, muzejima i spomenicima za koje vredi većim stanicama metroa po ceni od €25 za jedan dan, €44 za tri dana i €62 za pet dana. Propusnica omogućava da se ne čeka u redovima, ali ne i slobodan ulaz na specijalne i povremene izložbe.

PARKOVI PARIZA
Park Bit Šomon. Za vladavine Napoleona III, od nekadašnjeg kamenoloma stvoren je ovaj dekor za Komičnu operu, talasast kao neka minijaturna planina. Njegov viseći most i pejzaž imaju svoje odane ljubitelje. Tiljerijski park. Šetalište u stilu starog režima, koje je bilo svedok velikih manifestacija u vreme Francuske revolucije od 1789. godine. Tu se šetač ne može izgubiti, ali može uživati kako se deca igraju i potražiti veličanstvene perspektive. Luksemburški park. Tradicionalno sastajalište intelektualaca i studenata. Ovi vrtovi bili su izgrađeni za kraljicu Mediči. Kipovi francuskih kraljica, postavljeni ukrug, kao da ne žele da gledaju parove studenata kraj svojih nogu, dok im Medičijeva fontana služi kao ogledalo. Park Ženskaroša. Nalazi se u prednjem delu ostrva Site, iza spomenika Henrija IV. Granato drveće pruža sklonište deci i zaljubljenim parovima. Botanička bašta. Uprkos svome imenu, više je poznata kao zoološki vrt, mada je privlačna i kao pravi lavirint zelenila. Bulonjska šuma. Prirodni park na domaku grada, gde se u praznične dane mogu videti narodne igre, a preko nedelje i otmeni šetači i konjanici. U blizini, u Oteju i Lonšanu, nalaze se poznati hipodromi. Marsovo polje služilo je nekada kao prostor za vežbe za pitomce Vojne akademije i kao zborno mesto narodnih masa prilikom velikih manifestacija, počev od praznovanja federacije, sve dok početkom XX veka nije uređeno kao park, ali je i dalje služilo kao skver za svjetske izložbe od 1867. do 1937. godine. Park Monso. Od bujnoga dekora iz XVIII veka ostala je samo jedna kolonada lažnih ruševina i jedan kineski mostić. U doba Napoleona III izgrađen je unaokolo čitav niz hotela.

FESTIVALI U PARIZU
Godišnji festivali u Prizu: BELFORT – je evropski rok festival koji se održava u prvoj nedelji jula CALVI (Corsica) Jazz Festival, održava se u trećoj nedelji juna CANNES – internacionalni filmski festival u maju CHALON-SUR-SAÔNE – nacionalni festival uličnih umetnika u trećoj nedelji jula CLERMONT-FERRAND - festival kratkog filma krajem januara i početkom februara DIJON – Internationalni folk festival i festival vina u prvoj nedelji septembra GANNAT (u blizini Vichy) - Svetski folk festival krajem jula JUAN-LES-PINS - Internacionalni jazz festival, dve poslednje nedelje jula MONTPELLIER – internacionalni dence festival krajem juna do sredine jula MURAT internacionalni festival folklora, prva nedelja avgusta. PARTHENAY - Jazz Festival, prve dve nedelje jula Ostali događaji u Parizu: Sve o muvama ( 4.4.2007. - 3.9.2007. ) - da, dobro ste pročitali, sve sto ste želite da saznate o ovim malim, "slatkim", letecim stvorenjima -možete, ako posetite Muzej Nacionalne Prirodne Istorije; La Traviata ( 16.6.2007. - 12.7.2007. ) - devet izvođenja opere Đuzepe Verdija, obavezno štivo za sve romantične i zaljubljene duše; From Cezanne to Picaso - Masterpieces from the Vollard Gallery ( 19.6.2007. - 16.9.2007. ) - umetničko blago na jednom mestu; Koncert grupe AIR ( 19.11.2007. ) - pop, rock; Koncert grupe Gotan Project ( 6.7.2007. ) - electro, techno, house; Koncert gupe Red Hot Chili Peppers ( 6.7.2007. ) - rock, indie, pop; Koncert Iggy & Stooges ( 3.7.2007. ) - rock, pop, indie; Koncert grupe Incubus ( 27.9.2007. ) - rock, pop; Koncert 50 Cent ( 8.7.2007. ) - hip-hop, r&b, rap; Koncert grupe Sonic Youth ( 29.8.2007. ) - pop, rock, indie; Koncert Norah Jones ( 9.7.2007. ) - jazz, blues;

RESTORANI I HRANA U PARIZU
Kada sednete u jedan od pariskih bistroa, karakterističnih po velikim izlozima, satima možete da se zabavljate samo gledajući kroz izlog živopisna događanja na ulicama Pariza: slikare koji su od ulica napravili svoje atelje, zaljubljene parove, užurbane poslovne ljude. Neminovno ćete primetiti da ma koliko različiti bili, svi imaju vedre izraze lica, a i vi ćete se tako osećati dok pijete svoj noazette (espreso kafa sa mlekom). Pariz je poznat i kao veliki gastronomski centar. Širom sveta poznatu francusku kuhinju možete da jedete na ulici, u malim bistroima, kao i u poznatim pariskim restoranima. "Closerie des Lilas", restoran koji postoji od početka XX veka (nalazi se na Mon Parnasu) je sigurno jedan od najpoznatijih pariskih restorana. U njega je jako često dolazio čuveni pisac Ernest Hemingvej, tako da se i mnoga jela spremaju po njegovim receptima. Restoran se sastoji iz dva dela. Prvi deo, jeftiniji, u kome možete samo popiti piće ili pojesti nešto "na brzinu" dok uživate u muzici klavira, i drugi deo, skuplji, u kome je ekskluzivni restoran. Stolovi ovih restorana su obeleženi potpisima mnogih poznatih svetskih pisaca koji u njega dolaze već skoro ceo vek. Pored "Closerie des Lilas", postoji i "La Coupole", ekskluzivni restoran u koji već ceo jedan vek dolaze poznate ličnosti iz celog sveta, a u kojem su se na početku XX veka okupljali slikari (izmedu ostalih i naš poznati slikar Sava Šumanović), zatim "Prikop", najstariji pariski restoran, datira iz XVII veka, "Maxim", "Cafe de fleurs", kao i mnogi drugi. Medutim, ako želite da upoznate francusku kuhinju, a niste u mogućnosti da posetite jedan od ovih restorana, Pariz vam nudi veliki broj bistroa, malih, privlačnih restorana u kojima možete jako lepo i autentično da se osladite, a po mnogo nižim cenama.

NOĆNI ŽIVOT
Savetujemo da izbegnete kafiće i klubove na potezu Champs-Elysées - Trocadéro osim ako se ne želite naći u precenjenim kafićima bez atmosfere, koji su pretpani turistima. Zanimljivija zabava se premestila u kvartove poput užurbane Bastille, koja premda napuštena od mesnih znalaca, još uvek nudi mnoštvo živopisnih kafića, popularnih klubova i zaklonjenih malih birtija. Ako se želite pomešati sa Parižanima i osetiti "autentičnu" parišku noć, najbolje je otići istočno, prema razuzdanom Ménilmontantu, koji se ponosi sofisticiranom noćnom scenom kakvu je lansirao legendarni Café Charbon na rue de Oberkampf, danas mestu prepunom kafića. Također vredi otići van samog centra do Bellevillea, još jednog popularnog kvarta, iako noćna scena u ovoj pomalo sirovoj i gruboj četvrti nije toliko vidljiva. U samom središtu grada, u četvrti Marais uspešno je oživljen način zabave iz prošlih vremena, a u četvrti Pigalle nalazi se kabare Moulin Rouge, Boulevard Clichy 82, u 18. arondismanu, gde i danas izvode kankan. Zakonska granica za konzumiranje alkohola je 16 godina (vino i pivo), a 18 za žestoka pića. Prosečna cijena pića u Parizu je 4 EUR, iako ciene mogu značajno varirati s obzirom na lokaciju. Kafići su obično otvoreni do 01.00, ali postoje izuzetci. Ulaz u bolje klubove ("privatni", ili bar tvrde da jesu) ne može se garantirati sa sigurnošću. Pomaže ako ste stranac u pratnji stalnih gostiju, odeven kao i ostali unutra, ili ako jednostavno dobro izgledate. Ulaz se naplaćuje između 15 i 20 EUR, u što je uračunato prvo piće. Klubovi se otvaraju u 23.00, i rade do jutra; najbolje je doći oko 03.00, i nikako prije ponoći. Kafići: Manija irskih i britanskih pubovi 1990-ih nije zaobišla ni Pariz, iako u zadnje vreme prevladavaju opušteniji i zabavniji barovi sličniji istočnom Berlinu nego istočnom Londonu. Točeno pivo (bière à la pression) poslužuje se čašama od 2,5dl, osim u irsko-engleskim barovima. U Parizu se nalaze neki svetski poznati barovi, koje vredi posetiti bez obzira što su možda izgubili nešto od svoje stare slave, obavezno ih potražite: Buddha Bar, 8 bis rue Boissy d’Anglas, 8. arondisman, Café Charbon, 109 rue Oberkampf, 11. arondisman, Le Mecano Bar, 99 rue Oberkampf, 11. arondisman, Lou Pascalou, 14 rue des Panoyaux, 20. arondisman. Noćna scena četvrti Ménilmontant stalno se razvija, tako da se posetiocima preporučuje obilazak ulice Rue de Oberkampf i pokrajnih ulica. Dobra zabava nudi se u kafićima četvrti Marais, u 3. i 4. arondismanu. Kazino. Na 20 minuta vožnje autocestom A15 nalazi se Casino d’Enghien les Bains, 3 avenue de Ceinture, Enghien-Les-Bains jedini kasino u regiji Ile de la Cité. Gosti moraju biti stariji od 18 godina,moraju nositi pasoš i biti propisno odeveni. Ulaz je 14 EUR.

ŠOPING U PARIZU
Što se tiče ukusa u odevanju, Parižani su više otmeni nego opušteni. Moda i modni trendovi dolaze i odlaze, ali Pariz je uvek prvi. Malo je gradova gde se može naći toliko ekskluzivnih dizajnerskih trgovina: koncentrirane su u trouglu između avenije Champs-Elysées, avenije Montaigne i ulice rue François 1er i uz ulicu rue du Faubourg St-Honoré. Poznati shopping centri. Na bulevaru Haussmann u 8. arondismanu nalaze se brojne robne kuće koje nude pravi pariški ugođaj kupovine. Najpoznatije su Les Galeries i Au Printemps. Najjeftinija robna kuća u gradu je Tati, 172 rue du Temple, 3. arondisman. Povoljno se kupuje u Mouton à Cinq Pattes, 8 rue St-Placide, 6. arondisman. Rasprodaje su u januaru i junu. Tipično i poznato za Pariz su butici u četvrti Marais u 4. arondismanu koji nude karakterističnu parišku odeću. U staklenoj piramidi u dvorištu Louvrea nalazi se Carrousel du Louvre, gde se mogu naći ukusni suveniri, a za one koji kući žele poneti plastične Eiffelove tornjeve najbolje je poći u ulicu Rue de Rivoli, gde se nudi najveći izbor turističkih suvenira. Skupi antikviteti nalaze se u Le Louvre des Antiquaires, pored Louvrea na trgu Palais Royal. Većina prodavnica je otvorena je od ponedeljka do subote 09.00/10.00-19.00/20.00 sa pauzom za ručak između 12.00 i 14.30. Porezna stopa varira između 5.21%-16.38%, zavisno da li se radi o osnovnim namirnicama ili luksuznim proizvodima. Gosti iz zemalja van Europske Unije ostvaruju pravo na povraćaj poreza u iznosu od 12-13% na kupovinu u iznosu većem od €175 u pojedinom prostoru. Potrebno je ispuniti formular na blagajni i pokazati ga na carini pri odlasku iz zemlje.

PREVOZ U PARIZU
Kompletnim javnim prevozom u Parizu (metro, autobusi nadzemni i podzemni tramvaji) upravlja Régie Autonome des Transports Parisiens, skraćeno RATP. Sastoji se od 5 zona, efikasan i jeftin, osim u doba štrajkova, nažalost vrlo čestih. Metro 14 linija metroa pružaju se zonama 1 i 2 koje obuhvaćaju središnji deo Pariza. Metro saobraća od 05.30 do 00.30, a svaka linija označena je bojom i brojem, kao i jasno vidnjivom krajnjom stanicom. Besplatni planovi metroa dostupni su na stanicama metroa, autobusnim terminalima i turističkom uredu. RER (Réseau Express Régional) je mreža prigradskih brzih vozova sa 5 linija (A,B,C,D,i E) koja pokriva svih 5 zona pariškog javnog saobraćaja i saobraća svakodnevno od 05.00 do 01.00. S obzirom na pređenu udaljenost ti vozovi su brži od metroa. RER mreža je povezana sa metroom i nekim nacionalnim železničkim linijama. Autobus Autobuska mreža je jednostavna. Trase kojima se kreću autobusi označene su brojevima, a na stanicama su nabrojane sve linije koje se zaustavljaju na njima, kao i vrieme dolaska. Većina autobusa vozi od ponedeljka do subote 06.30 – 21.00, a neki nastavljaju do 01.30. nedeljom i praznicima broj autobusa je smanjen za otprilike polovinu. Noćni autobusi voze na 18 linija, svaki sat od ponedjeljka do subote 01.00 – 05.30, a nedeljom i ređe. Iste vozne karte važe u autobusima, metrou i u RER vozovima.Jedna karta važi ili za jednu vožnju autobusom, ili za vožnju RER vozomu zoni 1 i 2, ili za jednu vožnju metroom bez obzira na zonu. Sa istom voznom kartom dozvoljeno je presedati između RER linija i metroa, dok je za presedanje između autobusnih linija i između autobusa i RER/metro sistema potrebno svaki put kupiti novu kartu. Vozne karte se poništavaju na ulazu i potrebno ih je čuvati sve dok se nalazite u vozilu, ako želite izbeći plaćanje kazne na licu mesta. Jedna vozna karta košta 1,40 EUR, a karnet od 10 karata je 10,50 EUR. Sve karte i propusnice sa raznim popustima mogu se kupiti na stanicama ili kioscima, dok se kod vozača mogu kupiti samo karte za jednu vožnju. Za noćne autobuse potrebno je imati posebnu voznu kartu koja košta 2,40 EUR, i važi samo za jedno presedanje. Posebne propusnice za jednu nedelju ili mesec dana vožnje takođe se mogu nabaviti za noćne autobuse. Jednodnevna propusnica mobilis košta 5 EUR za središnji Pariz i 11,70 EUR za svih 5 zona uključujući aerodrome. Propusnica Paris Visites može se kupiti za jedan, dva, tri ili pet dana po ceni od 8,35, 13,70, 18,25 i 26,65 EUR za središnji Pariz i najbliža predgrađa (zone 1 – 3), za 16,75, 26,65, 37,35 i 45,70 EUR za svih pet zona što uključuje prevoz do aerodroma, Versaillesa i Disneylanda. Cene za decu su manje. Ove propusnice mogu se kupiti na aerodromima, metro/RER stanicama i turističkuim informativnim centrima. Za duži boravak preporučuje se Carte Orange, nedeljni kupon (coupon hebdomadaire), koji se može kupiti na svim metro stanicama. Za 15,40 EUR omogućujeputovanja u zoni 1 i 2. Postoji i mesečna Carte Orange za 50,40 EUR. Mogu se kupiti propusnice koje na istom principu pokrivaju više zona. Takve propusnice moraju se potvrditi na stanici metroa i pokazati vozaču autobusa. Taksi Taksi se može zaustaviti na ulici ili na taksi stajalištima (arrêts taxis) koja se nalaze na aerodromima, stanicama metroa i vozova , u blizini većih saobraćajnih raskrsnica. Petkom i subotom uveče je najveća potražnja za taksijem i tada ih je teško pronaći. Žuto svetlo na krovu znači da je taksi slobodan, dok narančasto znači da je zauzet. Na taksi stajalištima nalaze se telefoni, tako da možete pozvati taksi ako ih na stajalištu nema. Dnevna vožnja po središnjem Parizu u pravilu košta izneđu 6 i 10 EUR (tarifa A). Nešto su skuplje vožnje nakon 19.00, nedeljom i praznikom, u predgrađima (tarifa B). Najskuplji razred (tarifa C) važi za noćne vožnje prema aerodromima i predgrađima kao i za dnevne vožnje prema naseljima u okolini Pariza. Dodatno se naplaćuje dolazak (2 EUR) kao i razne ostale situacije, poput dodatnih putnika, prtljaga (0,90 EUR) ili čekanje. Minimalni trošak za vožnju taksijem je 5,10 EUR. Napojnica nije obavezna, ali vozači očekuju oko 10%. Brojevi taksi-kompanija nalaze se na taksi-stajalištima i u žutim stranicama. Vožnja po gradu Vožnja po centru Parizu se ne preporučuje. Većina hotela nema garaže, parkiranje na je otežano (vozila parkirana na nedozvoljenom mestu se uklanjaju), a česte su gužve (embouteillages). Prosečna brzina metroa je 27 km/h, dok je prosečna brzina na putu 18 km/h, čak i sporije u "saobraćajnom špicu" (radnim danom 07.30-0900 i 17.00-19.00). Cena parkiranja različite su od jednog do drugog dela grada, u rasponu od 1,50 EUR do 3 EUR po satu, a maksimalno dozvoljeno je dva sata na istom parkirnom mjestu. Većina parkirnih mesta označena su natpisom "payant"; parkirna karta može se platiti na parkirnim automatima (horodateurs) kovanicama od €0.20, €0.50 i €1. U Parizu se takođe nalazi mnogo podzemnih garaža i natkrivenih parkirališta. Cene se kreću od 2,50 EUR za sat vremena, do prosečno 15 EUR za razadoblje od 12 do 24 sata. Ove ciene uključuju parkirališta u blizini Arc de Triomphe, place de la Concorde i Forum des Halles. Većina gradskih garaža zatvaraju se oko 23.00 a neke su zatvorene nedeljom. Jedina dobra vest je da je parkiranje u pravilu besplatno vikendom i radnim danom do 09.00 i nakon 19.00. Iznajmljivanje automobila Automobil je moguće unajmiti ako ste stariji od 21 do 25 godina, zavisno o kompaniji. Takođe se zahtijeva važeća vozačka dozvola starija od godinu dana. Uglavnom se plaća kreditnim karticama. Prosečne cene su 60 EUR po danu i 200 EUR za nedelju dana. Iznajmljivanje bicikla i skutera. Pariški gradonačelnik je poveo 1996.g. akciju izgradnje biciklističkih staza, koje su danas duže od 100 km. Brojne karte biciklističkih staza i vodiči za bicikliste mogu se pronaći u knjižarama i trgovinama bicikla i opreme. Iznajmljivanje bicikla prosečno je €12.50 dnevno. Najam skutera košta od €20 do €150 dnevno, zavisno o kubikaži skutera, danu u nedelji i mestu iznajmljivanja.

SAVETI I UPOZORENJA
Novac Kurs varira od banke do banke. Standardno vreme im je od ponedeljka do petka od 09:00 do 17:00 časova. Poneke su otvorene i subotom do podneva, ali nijedna ne radi nedeljom i državnim praznicima. U gradu se nalaze menjačnice, kao i na svim aerodromima i velikim voznim stanicama, i obično imaju duže radno vreme od banaka. Takođe grad je pun automatskih mašina. Primaju funte, dolare, evro ali im je kurs nepovoljan. Bakšiš Sve usluge uračunate su u svim restoranima, pa očekujte da vaš račun bude veći za 10 ili 15%. Taksisti očekuju mali bakšiš između 5 i 10%. Portiri, vratari i room servis može biti ‘nagrađen’ sa po 1.5 do 3 evra. Saveti za poslovna putovanja Za poslovne sastanke i muškarci i žene obično nose odela. Rukovanje je uobičajeni gest za pozdravljanje. Posetioci moraju biti oprezni i kada oslovljavaju žene. Odluka da koristite madam ili mademoiselle mogu izbeći negodovanje i ‘sukob’. Najbolji savet je da budete koncentrisani i dobro slušate kakve gestove koriste i sledite takav primer.